By Vahid Razavi

Čim smo postigli poravnanje, rezervisao sam let da bih se video sa svojim kolegama i prijateljima u Beogradu. Želeo sam da im objasnim šta se desilo i strašno mi je trebalo da budem u krugu prijatelja. Moji dragi prijatelji u Beogradu dočekali su me raširenih ruku. Tokom proteklih šest godina upoznao sam porodice mojih saradnika, a mnogi od njih su se prema meni odnosili kao da sam im rod. Voleo sam gostoljubivost, prijateljske osmehe i kulturnu raznolikost Balkana. Etničke grupe u regionu bile su iznad tih razlika decenijama, ali da budem iskren, ne mogu da razlikujem narode Balkana samo na osnovu izgleda. U SAD imam dragog prijatelja koji je Hrvat, a od Bosne preko Hrvatske do Srbije, svugde sam bio srdačno dočekan. Ni ovaj put nije bilo drugačije, bar ne dok stvari nisu pošle po zlu za mene. Moja prva nedelja u Beogradu je bila mirna. Susretao sam se sa starim prijateljima i pokušavao da se odmorim suočen sa otvorenim neprijateljstvom CSC-a. Proveo sam prve dane vraćajući se u svoj beogradski kolosek, ponovo se navikavajući na grad i život koji sam ovde ostavio; a onda je došlo vreme da se prione na posao. Kasnije te nedelje razgovarao sam sa svojim advokatima. CSC je izašao sa dva zahteva: pored toga što delimo naše ime sa CSC-om, morao bih da uništim i sve dokaze o prihodima koje smo prikazali CSC-u prilikom medijacije. Ali poslovična kap koja je prelila čašu bila je to što više nismo mogli da zadržimo naš politički aktivizam protiv CSC-a. Morali bismo da skinemo sajtove CSCFraud i CSCSucks i prestanemo da koristimo istoimene twitter naloge. Iako nikad nismo pristali na to da se odreknemo slobode izražavanja u konačnom dogovoru prilikom medijacije, sada nam je rečeno da ne možemo govoriti negotivno o CSC-u. Naše aktivnosti koje su rasvetljavale surovost CSC-a nisu imale nikakve veze sa sporom oko BizCloud trademarka. Tu noć sam jedva spavao. Bio sam toliko šokiran i razočaran time kako je sve ispalo sa sporom oko BizCloud-a. Krv mi je ključala zbog činjenice da delim ime BizCloud sa nehumanim korporativnim kriminalcima iz CSC-a. Najgori deo, pored toga što smo morali da delimo naše ime, bio je taj da više nećemo moći da bacamo svetlo na globalne zločine i nedela ove kompanije. To je jednostavno bilo previše. Može se reći da sam puk’o te noći; ceo sledeći dan proveo sam obilazeći različite ambasade pitajući se kako intelektualna svojina i ustavom zaštićena sloboda govora mogu biti tako jednostavno oduzeti. Bilo mi je jasno da je u pitanju usrani preki sud koji služi samo interesima velikih kompanija i super-bogatih, a ne vlasnicima malih biznisa i običnim ljudima, koji propate toliko toga zbog ovakve postavke stvari. Ono što je usledilo bio je nervni slom, baš tamo, u Beogradu. Nijedna ambasada nije htela da me primi zbog jedne tako neprimerene teme sa kojom niko od njih nije hteo da ima ništa; nisam mogao jasno da razmišljam u tim trenucima. Naravno da to sada zvuči ludo da bih išao od ambasade do ambasade tražeći obeštećenje, pravnu pomoć ili makar saosećanje od ljudi koji sa mojim problemom imaju koliko polarni medved sa Tahitijem, ali to je ono što sam radio pod ogromnim emocionalnim stresom i pritiskom koji sam osećao u tim trenucima. Zaboravio sam u koliko sam ambasada otišao tog dana, ali ću uvek pamtiti da sam bio ispred Ambasade Turske kad je srpska policija stigla da vidi šta se to dešava sa ovim Amerikancem-Irancem što ide od ambasade do ambasade trabunjajući o krađi intelektualne svojine i slobodi govora. Srpski policajci su bili ljubazni i profesionalni, ali nije bilo šanse da će me samo pustiti da odem. Ne tog dana. Bilo je jasno da mi je potrebna pomoć, pa su pozvali hitnu, te sam kolima hitne pomoći prevezen u psihijatrijsku bolnicu na procenu. Tu sam doživeo svoju prvu maničnu epizodu. Bolnica je bila mračna i zloslutna dok su me vezivali kaiševima za krevet baš kao što to rade lekari u filmovima. Vezali su me toliko jako da sam jedva mogao da mrdnem. Gubitak slobode i anksioznost zbog nepoznatog bila je prestrašna. Sve ovo i još toliko toga prolazilo mi je kroz glavu. Zamislite da ste vezani kaiševima u psihijatrijskoj bolnici u stranoj zemlji bez ikoga na svojoj strani, čak i bez ikakve šanse za efikasnom komunikacijom. Sestre su tada pokušale da mi daju sedativ da bi me uspavali, ali ja sam se opirao i polomio palcem špric; bio sam prestravljen. Na kraju krajeva, čitao sam sve o užasima počinjenim u regionu od strane CIA-e, prvenstveno o njihovom izuzetnom programu eksteritorijalnih otmica. Takođe sam dobro znao da je CIA platila CSC-u da transportuje otete osumnjičene za terorizam. U svom maničnom stanju nisam mogao da znam da li ću stvarno biti zadržan u psihijatrijskoj bolnici u Srbiji ili će me kidnapovati i sodomizovati pre nego me tajno prebace na neki black site. Bio sam jako žedan i vikao sam na medicinsku sestru. Bio je mrak. Doživeo sam strašan panični napad pogoršan manijom. To je bila jedna od najdužih noći u mom životu. Sledećeg jutra sam se našao na dobro vođenom psihijatrijskom odeljenju punom pacijenata u jednoj velikoj sobi. Pocepao sam odeću tokom sinoćne borbe kada su me sestre vezale za krevet i dale mi sedativ. Jedna medicinska sestra mi je ponudila odeću, ali sam odbio i hodao okolo uvijen u bolničke čaršave. Iznova i iznova sam mislio o tome kako sam strašno razočaran što je mali biznis kao što je naš na kraju završio bez apsolutno ikakve zaštite svog brenda i svoje intelektualne svojine – stvari koje su veliki igrači uzimali zdravo za gotovo. Bio sam još više razočaran time što smo morali da se nagodimo sa ozloglašenom kompanijom kakav je CSC. E sad, ako se ikad nađete u psihijatrijskoj bolnici u Srbiji, daću vam dva saveta. Prvo, nemojte da se smejete. Ljudi na Balkanu jednostavno se ne smeju baš često u ovakvim situacijama. Sumnjam da iko to u stvari radi, ali ovo je naročito tačno za Srbiju. Ako se mnogo smejete u psihijatrijskoj bolnici, mogli bi da pomisle da ste stvarno ludi. Drugo, postarajte se da vam porodica i prijatelji donesu cigarete. U bolnici puše svi, i stvarno mislim svi, od direktora i lekara do domara i kuvara. Cigarete su odličan način da se sprijateljite s drugim pacijentima i osobljem, a i pušenje prosto čini da vreme brže prolazi. Imao sam sreće da je tokom tih prvih dana moj brat doleteo iz Sjedinjenih Država da me poseti. On je bio moj dobavljač cigareta, iako nikad nije pušio i do dana današnjeg mi drži predavanja o tome koliko je pušenje štetno po zdravlje. Dani su mi prolazili u razgovorima o NBA ligi sa drugim pacijentima na odeljenju. Srbi obožavaju košarku. Možda se sećate da je Jugoslavija, čiji je Srbija bila sastavni deo, zapravo nadigrala SAD na svetskim prvenstvima u košarci tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih. Čak i tokom najmračnijeg perioda srpsko-američkih odnosa, Srbi su i dalje gledali NBA utakmice i navijali za Peđu Stojakovića, Vladimira Radmanovića, Marka Jarića i druge domaće zvezde zajedno sa njihovim omiljenim američkim igračima. U Beogradu su ludi za košarkom i sport se pokazao kao idealan za uspostavljanje komunikacije, ali i sjajan način da se ubije vreme i monotonija institucionalizacije. Takođe sam dosta vremena provodio sa starijom ženom koja je stalno pokušavala da mi ukrade cigarete. Imala je sigurno preko 65 i izgledala kao slatka starija dama koja je mogla da mi bude baba. Pretvarala bi se da se interesuje za mene i moje stanje i čekala da spustim gard sve u nadi da će mi maznuti cigarete, ali sam je tolerisao jer je bila fina, a meni je bilo dosadno. Svi koje sam upoznao u bolnici bili su fini, uključujući i osoblje, koje se nikad nije loše ponelo prema meni. Nakon što se paranoja prve noći slegla, popustio sam pred noćnim injekcijama. Otpušten sam nakon nedelju dana i naplaćeno mi je 1200 evra (oko 1600 dolara) za celu nedelju medicinskog tretmana, smeštaja i obroka. Kasnije sam shvatio da je ovo bilo fantastična cena u poređenju s onim koliko bi sve to koštalo u SAD. Tokom moje poslednje noći u Srbiji imao sam priliku da se sretnem s nekim od mojih dragih kolega. Dao sam im BizCloud-ovu opremu za video produkciju i unapredio našu glavnu urednicu Marijanu u predsednicu kompanije. Jednostavno nisam želeo da budem na bilo koji način povezan sa CSC-ovim užasnim poslovnim praksama.