By Vahid Razavi

Dok sam istraživao za The Age of Nepotism, saznao sam za izuzetan američki rendition program koji je CIA sprovodila na Balkanu i širom sveta. Nevini ljudi bi kao osumjičeni teroristi bili kidnapovani sa ulica evropskih gradova – kao i gradova i sela širom sveta. Njih bi transportovali u treće zemlje ili „black sites“ CIA-e, gde su bili ispitivani, često mučeni, dok su bili zatvoreni na neodređeno vreme bez optužnice ili suđenja. Niti je primenjivana Ženevska konvencija, niti je osnovno ljudsko dostojanstvo uzimano u obzir. Da bi ovaj program zadržali u tajnosti, vlada SAD-a angažovala je Computer Science Corporation (CSC), staru tehnološku kompaniju sa ugovorima vrednim milijarde dolara sklopljenim sa vojno-industrijskim kompleksom i državom nadzora. Možda se pitate zašto bi se kog đavola tech kompanija upetljala u tajna ilegalna kidnapovanja. Recimo samo da CSC nije obična tech kompanija. Osnovan u Los Angelesu pedesetih godina prošlog veka od strane Fletchera Jonesa i Roya Nutta, CSC je u postao ime kreirajući alate za programiranje – uglavnom asembler and kompajler softver. Jones i Nutt su lansirali CSC sa samo 100 dolara operativnog kapitala; međutim, za četiri godine postaju najveća američka softverska kompanija. Ponudili su svoje softverske usluge najvećim igračima rastuće tech industrije, uključujući IBM i Honeywell. Prvi vlasnički softver CSC-a zvao se Computax i bio je pravi hit kod računovođa. Do 1965. Jones je vredeo 20 miliona dolara i pojavio se u članku Time magazina o mladim milionerima.7 Naredne godine, CSC dobija svoj prvi ugovor sa vladom: podrška NASA-inoj kompjuterskoj laboratoriji u Alabami. Do 1968. godišnja prodaja je dostigla 53 miliona dolara i postali su prva softverska kompanija koja je izašla na New York Stock Exchange. Do tada je CSC radio u devet zemalja. Do početka 1970-ih Jones se suočio sa svojim najambicioznijim izazovom do tada: kompjuterska mreža preko cele zemlje koju je nazvao Infonet. U međuvremenu, CSC je dalje razvijao svoje odnose sa američkom vladom dok je širio svoje operacije u inostranstvu, uključujući i lansiranje kompjuterizovanog sistema za logistiku londonskog aerodroma Heathrow. Sedamdesete su bile burne za CSC. Serija finansijskih kriza, Jonesova smrt 1972. u avionskoj nesreći i oštra konkurencija na brzorastućem tržištu softvera, sve je to uzelo danak u kompaniji. Kao i prvi veliki propust kada nisu uspeli da ispoštuju klijenta – prekinut ugovor za razvoj telefonskog sistema za klađenje na konje za New York City’s Offtrack Betting Corporation. CSC-u su trebali meseci da urade i izvedu projekat, na taj način omogućivši konkurenciji da uđe u igru dok su na kraju uspeli da osposobe svega polovinu terminala za klađenje Offtrack Betting-a. Međutim, ugovori sa vladom su spasili kompaniju obezbedivši više od polovine prihoda koje je kompanija ostvarivala, što je vodilo tome da analitičari industrije upozoravaju na preteranu zavisnost kompanije od ugovora sa vladom. Kompanija se globalno širila tokom sedamdesetih i osamdesetih, i postala četvrta najveća kompanija koja sarađuje sa NASA-om, a stekla je konkurenciju najviše u zdravstvenom i systems integration industriji. Pored ugovora sa vladom, CSC je rastao i zahvaljujući pružanju usluga velikim korporacijama kao što su General Electric ili Travelers Insurance. Do 1986. godišnji prihodi približili su se milijardi dolara.