By Vahid Razavi

velečasni dr Dorsey O. Blake Vahid Razavi je član zajednice Church for the Fellowship of All Peoples, koja je potvrđeno prva međurasna međuverska kongregacija. U njoj služim kao prvosveštenik. Upravo sam u toj ulozi prvi put čuo za zloupotrebe i skandalozno ponašanje prema Vahidu od strane tech giganata Computer Science Corporation (CSC) i Amazon Web Services (AWS). Suosnivači naše Crkve, dr Howard Thurman i dr Alfred Fist, verovali su da ako bi se ljudi iz različitih bekgraunda – različitih nacija, rasa, pola, klase – okupili i zajedno proživeli duboko duhovno iskustvo kroz bogosluženje, među njima bi se pojavilo jedinstvo koje bi srušilo barijere koje često blokiraju takvo jedinstvo. Ovaj osnivački princip je bio potpuno u ravni sa onim što Vahid jeste u svojoj glavi i svom srcu. S njegove strane je postojala i još uvek postoji posvećenost tome da se nekako stvori svet koji poboljšava život ljudi, koji nepovratno radi za opšte dobro, koji uključuje i odlučno uspravlja marginalizovane i isključene. On ima veru u to da tech kompanije imaju kreativnih mogućnosti da prevedu te mogućnosti u stvarnost. Vahid piše: „Iako bi dosad trebalo da vam bude jasno da osnivač kompanije pod imenom BizCloud nije anti-kapitalistički agitator, ne mogu da poreknem ono što sam video svojim očima: a to su razarajući efekti neregulisanog korporativnog kapitalizma… Ove sile su potkupile političke i regulatorne sisteme koji bi trebalo da ih kontrolišu i osetio sam da nešto moram da uradim, makar da kažem svetu „hej, vidim šta se dešava i neću samo da stojim i gledam. Slobodno preduzetništvo je lepo i krasno, ali ono u šta se naš sistem pretvorio ima previše toga što ga čini ’preduzetništvom’, ali je zaboravljeno ono ’slobodan’. Ravnoteža se mora ponovo uspostaviti u kapitalizmu da bi se sam kapitalizam spasao od svojih najgorih aspekata.“ To je ono što je vodilo Vahida da napiše ovu izuzetnu knjigu Etika u tehnologijama. Vahid je podelio sa mnom dobar deo priče o njegovoj borbi sa tech gigantima Computer Sciences Corporation (CSC) i Amazon Web Services. Ipak, i dalje sam zapanjen koliko su nemilosrdni bili u njihovom postupanju i neograničenoj posvećenosti CSC-a tome da zgaze i unište sve i svakog ko bi se mogao smatrati rivalom ili ko bi mogao ukazati na pravičnost u postupanju. Šta se desilo sa etikom u ekologiji rada? U mnogim, ako ne i svim religioznim i verskim tradicijama postoji nešto slično onome što bismo nazvali ’zlatno pravilo’. Pogledajte islam, judaizam, hrišćanstvo, budizam, taoizam, pa i poglede na svet starosedelačkih naroda, svugde je prisutno – ideja da pojedinac ima svetu dužnost da prema drugim postupa onako kako bi voleo da i drugi postupaju prema njemu. Takav ideal je suštinski i neodvojiv od stvaranja demokratije koja funkcioniše. U demokratiji, pojedinac ima pravo na to da se njegov glas čuje, ima pravo da se brani. Ne samo što je ovo napisano u zakonima i običajima Sjedinjenih Država, to je i međunarodno pravo. Duboko sam uznemiren zbog odvratnog obrasca u ponašanju ove nacije i posvećenosti mučenju, sve do prakse poznate kao rendition (eksteritorijalne otmice). Kao i zbog činjenice da naša vlada sarađuje sa privatnom tech kompanijom da bi implementirala izdajničke nezakonite prakse, što potresa temelje našeg moralnog poretka. Vahid je, međutim, kristalno jasan u tome da CSC nije neka obična tech kompanija. On kaže: „To je stara tech kompanija koja ima ugovore vredne milijarde dolara sklopljene sa vojno-industrijskim kompleksom i državom nadzora. U junu 2013. članica britanskog Parlamenta Margaret Hodge, predsedavajuća parlamentarnom komitetu za javne poslove, nazvala je CSC „trulom kompanijom koja obezbeđuje sistem bez nade“ nakon krajnjeg neuspeha te kompanije da isporuči ono na šta su se obavezali ugovorom.“ Sa toliko finansijskog kapitala zašto bi im bilo potrebno da unište Vahidovu startap kompaniju, BizCloud? Ideja iz koje je proistekao BizCloud bila je da se pruže „onlajn direktorijumi preduzećima, tako da oni mogu čuvati dokumentaciju i aplikacije u cloudu i da mogu deliti taj materijal slobodno sa vendorima i dobavljačima. Mi bismo poslovnoj zajednici obezbedili podatke, softver kao uslugu (SaaS) i infrastrukturu kao uslugu (IaaS).“ „Godinu i po dana nakon što smo lansirali BizCloud, Computer Sciences Corporation, verovatno u pokušaju da rehabilituje svoju reputaciju, uradio je ono što toliko drugih kompanija radi kad hoće da ljudi zaborave na njihovu prljavu prošlost – krenuli su u promenu imena. Njihovi proizvodi sada bi se prodavali pod imenom BizCloud.“ Vahid se ovom prisvajanju imena kompanije koju je stvorio usprotivio kreativnim protestima i pravnim merama. CSC se obrušio na Vahida svom svojom sistemskom moći koja uključuje i pravničku mrežu i prisilio ga da se nagodi za mnogo manje novca nego što je vrednost Vahidove kompanije. Kao što se često dešava, nasilnik je pobedio. Sav ovaj pritisak i poraz doveli su Vahida do psihijatrijske bolnice u Srbiji; o svojim iskustvima tamo piše sa vrcavim humorom i iskričavim duhom. Na primer, on piše o tome da su cigarete bile moneta za pregovaranje u razvijanju odnosa sa osobljem i drugim pacijentima. Priča nam o tome kako je njegov najstariji brat, kada je doleteo iz Sjedinjenih Država da ga poseti, doneo sa sobom cigarete. Njegov brat nikada nije pušio i skretao je pažnju Vahidu na loše dejstvo i opasnosti od pušenja. Kao radnik AWS-a, Vahid je lično iskusio njihovu zloglasnu, nepoverljivu, ubitačnu prirodu i razotkriva sistemsku prirodu njihove opake malignosti. Njegova iskustva tamo naterala su ga da napiše knjigu Etika u tehnologijama. On citira članak iz Times-a koji su napisali Jodi Kantor i David Streitfield i koji potvrđuje njegovo iskustvo zlostavljanja. Kantor i Streitfield uporedili su to okruženje sa pritiskom u ekspres loncu, sa mejlovima koji stižu u ponoć da bi ujutru stigao i sms u kojem se pita zašto još uvek nije odgovoreno na mejl. Članak govori o radnoj atmosferi prožetoj strahom, žestokim kritikama, radnicima koji su dovođeni do suza, kojima se pojavljuje kancer, radnicama koje su doživljavale spontane pobačaje, a sve u vezi sa stresom na poslu. Govori o radnicima koji plaču za svojim radnim stolom, radnicima koji padaju u nesvest i radnicima koji se iznose na prostirkama i u invalidskim kolicima i kojima je neophodna lekarska pomoć. Vahid je morao da piše. On piše ovaj tekst ne samo kao kritiku zloupotreba u tech sektoru, već i kao neko ko postavlja stvari tako da se prigrle sjajne mogućnosti tehnologija kao pozitivne sile nacije, kao i u našim ličnim životima. On navodi pet oblasti Etike u tehnologijama:

1.  Jednakost u tehnologijama
2. Odnos poslodavac-zaposleni u tech sektoru
3. Uticaj razvoja tehnologije na okolinu 
4. Privatnost
5. Veštačka inteligencija (AI)

Sa svim što je Vahid lično podneo razvio je fokusirano prisustvo koje izbija iz njegovog pisanja, duboki zdenac iz kojeg zahvata da bi skrenuo pažnju na probleme sa kojima se suočava on sam, ali i društvo uopšte. On je je u prvim redovima i samouvereno ide napred. Postoji izvestan mir koji izbija iz njegovog pisanja kada predlaže mogućnosti. Čak i osećaj radosti prati njegovo pisanje kada govori o načinima na koje se neke stvari koje su opšta mesta mogu transformisati u ono što obogaćuje odnose. Taj osećaj dobrim delom pripisuje tome što je čitao dela dr Howarda Thurmana i svojim članstvom u crkvi The Church for the Fellowship of All Peoples. Postoji dinamika koju je potrebno naglasiti. Dok je Vahid obogaćen Crkvom, Crkva je obogaćena Vahidom – njegovim integritetom, ljubavlju, velikodušnošću, znanjem, kao i njegovom posvećenosti pronalaženju onoga što bi bio zajednički osnov za sve ljude da grade spone, jedinstvo, povezanost. To vuče snagu iz neke realnosti veće od nas samih. To je vizija koja nas tera i vuče napred. Vahidova hrabrost i odvažnost čvrsto su ukorenjene u tradiciju o kojoj je dr Thurman pisao povodom osnivanja crkve Fellowship Church:

Useljenje Božanskog Duha u srca ljudi često ih poziva da rade protiv duha svoga vremena i navodi ih da naslute duh koji je još u stvaranju. U trenutku posvećenosti njima su dati mudrost i hrabrost da se usude na delo koje poziva i rasplamsava nadu koja inspiriše.

Da li je moguće da se tako nešto dogodi u svetu tehnologija? Hajde da pitamo Vahida za odgovor.