By Vahid Razavi

Nekad je problem mnogo gori od iscrpljenosti vrelinom. Barem sedam radnika je umrlo u skladištima Amazona od 2013, stavljajući tako kompaniju na listu „Dirty Dozen“, koju pravi National Council for Occuaptional Safety and Health. Od sedam ljudi koji su umrli, dvoje je stradalo od viljuškara, dvoje je udareno ili pregaženo kamionom, jedan je imao smrtonosan incident sa srcem dok je radio noćnu smenu, jedan je bio vučen i priklješten pokretnom trakom, a jedan je bio zgnječen ručnim utovarivačem paleta. Nakon jedne od dve smrti izazvane viljuškarom (u kojoj je stradao 59-godišnji Phillip Terry, koji je radio u Plainfieldu, u fulfillment centru u Indiani), državna inspekcija rada je predložila kaznu u ukupnom iznosu od 28.000 dolara – ili sumu koju Jeff Bezos zaradi za otprilike 12 minuta. Ovo nije čak ni packa po prstima; ovo je više kao blago formulisani usmeni ukor, u najboljem slučaju. Uprkos tome što je Indiana Department of Labour na devet strana popisao prekršaje, optužujući Amazon za četiri prekršaja, uključujući nedostatak adekvatnog treninga zaposlenih i nepoštovanje bezbednosnih procedura.

Nisu samo u SAD radnici Amazoni iskorišćavani i zloupotrebljavani. Zapravo, zaposleni Amazona u Evropi, gde su prava radnika i njihova zaštita na mnogo višem nivou nego u SAD, organizovali su nekoliko ozbiljnih protesta u proteklih nekoliko godina. U Nemačkoj, Poljskoj i Španiji radnici su štrajkovali ili organizovali proteste protiv Amazona u leto 2018. Nemački radnici zahtevali su zdravije uslove za rad. U Španiji protestanti su bili napadnuti od strane nacionalne policije – i to pod novim, „socijalističkim“ režimom. Kakvi su to socijalisti koji šalju siledžije na radnike koji se mirno bore za svoja prava?

Uprkos policijskoj brutalnosti i pretnjama represijom, radnici Amazona uporno traže da budu tretirani fer, dostojanstveno i s poštovanjem. U Britaniji je novinar-istraživač James Bloodworth bio šest meseci na tajnom zadatku da bi razotkrio užasne uslove rada u kojima su super-zaposleni radnici primorani da uriniraju u flaše ili da se uzdrže od pauza za toalet samo zato da bi održali tempo. Britanska grupa za javno zastupanje radnika Organise istraživala je radnike Amazona i došla do podatka da tri četrtine izbegavaju da odlaze u tolaet iz straha da neće postići normu, a više od polovine radnika je prijavilo da pati od stresa izazvanog poslom. Punih 80 procenata je izjavilo da ne bi ponovo konkurisali za posao u Amazonu s obzirom na iskustvo koje su tamo imali. Bloodworth je opisao živu sliku nedovoljno plaćene izrabljene radne snage koja živi u strahu od disciplinovanja ili otkaza zbog neizdrživog tempa koji nameću porudžbine klijenata. Istraživanje Guardian-a od jula 2018. obelodanilo je brojne slučajeve radnika Amazona koji su ostavljeni na milost i nemilost nakon što su pretrpeli povrede u skladištima koje su neke od njih dovele čak do toga da postanu beskućnici.

Prosečna plata u Amazonu iznosila je 28.446 dolara u 2017. godini. Bezos zaradi toliko svakih devet sekundi. Njegova neto vrednost trenutno iznosi 150 milijardi dolara i on je najbogatiji čovek u istoriji čovečanstva. Pa ipak, Vickie Shannon Allen, 49-godišnja radnica u skladištu Amazona u Hasletu, u Texasu, živi, u trenutku dok ovo pišem, u svojim kolima nakon što je povredila leđa dok je brojala robu na radnoj stanici na kojoj je nedostajao ključni deo bezbednosne opreme. Njoj je ponuđena tričava suma od 3.500 dolara otpremnine, koja ide zajedno sa ugovorom o neobjavljivanju informacija. Odbila je jer nije želela da izgubi pravo da javno govori protiv Amazona. „Zbog njih sam ostala bez doma, zeznuli su me iznova i iznova i desi se da prođu dani, a da nemam šta da jedem“, rekla je Allen.

Zlostavljanja se nastavljaju. Bolesni radnici, uključujući i one sa lekarskim uverenjima, ignorisani su i disciplinovani, ili otpuštani zbog „no call, no show“. U njihovom pokušaju za totalnom kontrolom radnika Amazon je čak patentirao narukvicu koja prati pokrete ruke zaposlenih u skladištu i može da vibrira da bi usmerila ruku u „pravom“ smeru, dodajući još jedan sloj nadzora na radna mesta koja su ionako već previše nadzirana i previše stresna. U Amazonu kažu da su narukvice poslednja inovacija u usluzi za još brže zadovoljavanje korisnika. A sve to dok, naravno, robotičke ruke ne zameni ljudske u svih 140+ Amazonovih skladišta i na kraju krajeva – i na svim drugim mestima. I ne samo u skladištima. I kancelarijski radnici kompanije su predmet ispitivanja menadžmenta i primene psiholoških alata dizajniranih da podstaknu Amazonce da proizvode više i više. „Kompanija sprovodi kontinuirano unapređenje performansi svog osoblja“, rekao je Kindle marketer New York Times-u. Problem prevazilazi sam Amazon i obuhvata i kompanije koje je pripojio, najočiglednije Whole Foods i Washinton Post.

Kao ni sve velike kompanije ni Amazon nije fan sindikata – ali mnogi zaposleni u Whole Foods-u jesu. Skoro se grupa radnika koja sebe naziva Whole Foods Cross Regional Committee stavila na čelo napora da se radnici kompanije organizuju u sindikat. Poslali su mejlove zaposlenima u većinu od 490 radnji Whole Foods-a, u kojima osuđuju situaciju gde su zaposleni u krizi, gde zaposleni žive u strahu od stalnih otpuštanja otkako ih je preuzeo Amazon. Kao eho drugih radničkih pokreta, uključujući i uspešnu kampanju #FightFor15, u mejlu su pozivali na poboljšanja, uključujući i minimalnu platu od 15 dolara na sat, zdravstveno osiguranje koje bi mogli lakše priuštiti, plaćeno porodiljsko odsustvo, 401k usklađivanje i drugo. Amazon je na mejl reagovao drugim mejlom u kojem je liderima u Whole Foods-u prosledio video trening o anti-sindikalnim postupanjima. Tipičnim anti-sindikalnim jezikom koji smo čuli bezbroj puta tokom proteklog stoleća video kaže:

Smatramo da sindikati nisu u najboljem interesu naših klijenata, naših deoničara i najvažnije naših saradnika. Naš poslovni model je izgrađen na brzini, inovaciji i opsesiji klijentima – stvarima koje generalno nisu povezane sa sindikatima. Kada izgubimo iz vida ove kritične oblasti, ugrožavamo sigurnost svačijeg posla: vašu, našu i naših saradnika… Nikada ne biste rizikovali da zatvorite vašu radnu jedinicu samo zato što su se vaši saradnici pridružili sindikatu. Ali možda biste morali da porazgovarate o tome kako pridruživanje sindikatu šteti inovacijama, što bi moglo da utiče na opsednutost klijentima, što bi onda moglo da dovede do toga da ugrozi opstanak vaše radne jedinice.

Video nastavlja u pravcu da se identifikuju „znaci upozorenja… koji mogu da ukažu na nedovoljnu uključenost saradnika, senzibilisanost ka organizovanju ili ranom organizovanju aktivnosti.“ Ove crvene linije uključuju korišćenje izraza kao što je „minimalna zarada“, distribuciju brošura ili flajera, razgovore u kojima zaposleni dele svoje brige, nošenje odeće ili drugog aksesoara sa sindikalnim oznakama, porast nezadovoljstva na radnom mestu, ponašanje koje „nije uobičajeno“, radnike koji „inače nisu povezani, a onda iznenada počnu da se druže“, i zaposlene koji pokazuju „neobičan interes za polise, benefite, liste zaposlenih ili druge informacije u vezi sa kompanijom“.

Ovi anti-sindikalni napori stvarno daju rezultat. U 2014. mala grupa koju su činili radnici sa tehnike i održavanja u Amazonovom skladištu u Middletownu, Delaware, glasali su 21-6 protiv organizovanja sindikata nakon intenzivnog pritiska mendžmenta i anti-sindikalnih konsultanata koje je Amazon angažovao da potisne napore za sindikalnim organizovanjem. Ponekad represija nije nimalo suptilna. Communications Workers of America lansirali su 2000. godine kampanju kojom bi sindikalno organizovali 400 zaposlenih u Amazonovom servisu za kupce. Amazon je odgovorio tako što je jednostavno zatvorio call center gde su oni radili kao deo šireg kresanja troškova tokom dot.com kraha početkom veka.

Amazon je 2013. kupio cenjeni list Washinton Post za 250 miliona dolara. Bezosov menadžment je tada nastavio da zamrzava definisane beneficije za penzije radnika koji nisu u sindikatu i pokušao da eliminiše benefite zdravstvenog osiguranja za part-time zaposlene. Frederick Kunkle, reporter iz Posta i kopredsedavajući pregovaračkog tima za prava radnika Washington-Baltimore News Guild-a, napisao op-ed (članak suprotan uređivačkoj politici novina, prim. prev.) u kojem je kritikovao Bezosa zbog ulaganja u buduće filantropske projekte više nego u dobrobit svojih radnika. „Kao i drugi multimilijarderi, Bezos bi trebalo da se seti da njegovo ogromno bogatstvo dolazi delom i od rada i da bi trebalo da učini više na tome da deo tog bogatstva podeli sa svojim radnicima“, napisao je Kunkle. „Umesto toga, Bezos je pokazao da na svoje radnike gleda kao na delove high-tech mašine, da problem prihoda njegovih radnika nije njegov problem i da velike korporacije duguju svojim zaposlenima malo više od same isplate“. Post je, naravno, odbio da objavi Kunkleovu kritiku, pa ju je on objavio bez naknade u Huffungton Postu. Kunkle je bio pismeno upozoravan zbog „pisanja za konkurentske novine bez dozvole“. Prema Office of General Counsel of the National Labor Relations Board (NLRB), ova upozorenja nisu imala osnova jer Kunkle nije primio novac za ovaj članak. NLRB je takođe naglasio da pošto ništa u članku nije bilo neistinito ili omalovažavajuće, da se te informacije ne mogu skrivati od javnosti, niti bi njihov autor za to trebalo da snosi posledice. Kao što smo i Kunkle i ja naučili na teži način, svaka prozivanje ili kritikovanje Jeffa Bezosa, jednog od najbogatijih i najmoćnijih ljudi na planeti, nosi puno opasnosti. Ali Kunkle je ostao neustrašiv i rekao u In These Times da se nada da će „Jeff Bezos jednog od ovih dana shvatiti da ovom društvu i svojim zaposlenima duguje više od minimuma s kojim se može izvući“.

Bio sam svestan mnogih problema AWS-a, ali hej, čovek mora od nečeg da živi. Na kraju sam prihvatio pozamašnu platu koju mi je AWS ponudio. Možda sam odabrao da plešem sa poludemonima, ali to je bilo tada, a ovo je sada, a sada je vreme za mene da se razračunam s Amazonom.