By Vahid Razavi

Do tog trenutka CSC je već odavno prešao na mračnu stranu, ako hoćete, potpisivanjem mnogih veoma unosnih ugovora sa američkom vojskom i korporacijama iz vojno-industrijskog kompleksa, uključujući i ugovor vredan 186 miliona dolara za automatizaciju posla sa US Air Force – organizacijom koja je ubila više nevinih civila nego bilo koja druga oružana snaga na planeti. Godine 1990. CSC je dobio ugovor vredan 70 miliona dolara sa Army Communications and Elecrtonics Command, a naredne godine usledili su ugovori za vojne kompjuterske sisteme vredni preko 800 miliona dolara. Devedesetih je CSC potpisao i mamutski ugovor na 10 godina težak 3 milijarde dolara sa General Dynamics-om, jednim od vodećih igrača vojno-industrijskog kompleksa, i to trošeći milione dolara na preuzimanje manjih konkurenata u oblasti informacionih tehnologija. Na međunarodnom planu CSC je takođe sklapao poslove sa nekim od najrepresivnijih režima na svetu, uključujući brutalnog iranskog Šaha, iako će najdrastičnija kršenja ljudskih prava doći mnogo kasnije. Međutim, i pored ovih prestupa, CSC je razvijao nešto što će kasnije imati veoma nezgodnu reputaciju, prekoračenje budžeta, pa čak i prevare. „CSC fraud“ (prevara) postojala je mnogo pre nego što sam je ja smislio kao ime za web sajt i kampanju! Zapravo US Security and Exchange Commision (SEC) prvi put je podigla optužnicu protiv CSC-a za prevaru 1980, optužujući rukovodstvo kompanije za zaveru za pokušaj prevare poreskih obveznika za više od 3 miliona dolara i davanje mita federalnom službeniku. Optužnica SEC-a navodila je da je CSC dobijao insajderske informacije koje su pomogle da se sklopi ugovor vredan 100 miliona dolara sa National Teleprocesing Services, te su na taj način oborili cene nekih od usluga kompjuterskog programiranja koje su obezbeđivale federalnim agencijama u periodu od 1972- 1977. Godine 2015. SEC podiže optužnicu protiv CSC-a i osam bivših rukovodilaca, uključujući i bivšeg CEO Michaela Laphena i bivšeg CFO Michaela Mancusoa, za manipulaciju finansijskim rezultatima i prikrivanje značajnih problema u vezi sa najvećim i najznačajnijim ugovorom koji kompanija ima: ugovor vredan više milijardi dolara sa Britain’s National Health Service (NHS). SEC je optužio CSC za nameštanje finansijskih izveštaja i otkrio prevaru koju su započeli u vreme kad su saznali da će izgubiti novac na NHS-u jer CSC neće moći da ispoštuje zadate rokove. CSC se složio da plati iznos od 190 dolara da se povuku optužbe, s tim da je Laphen platio više od 3,7 miliona dolara kompenzacije pod uslovima koje predviđa Sarbanes-Oxley Act. Platio je i kaznu od 750.000 dolara. Mancuso je vratio 369.100 dolara kompenzacije i kaznu od 175.000 dolara. Pored nameštanja finansijskih izveštaja i otkrivanja prevare u vezi sa NHS fijaskom, SEC istraživači utvrdili su da su CSC i finasijski rukovodioci i u Australiji i u Danskoj manipulisali finansijskim izveštajima kompanije u nameri da obmanu. Juna 2013. poslanica Britanskog parlamenta Margaret Hodge, predsedavajuća Parlamentarnog komiteta javnih finansija, nazvala je CSC „trulom kompanijom koje obezbeđuje beznadežni sistem“, nakon potpunog neuspeha kompanije da isporuči ono čime se ugovorom obavezala. Nisu samo u Britaniji imali problema. CSC je bila jedna od nekoliko kompanija koje su imale ugovor sa US Internal Revenue Service (IRS) da modernizuju sistem prikupljanja poreza za ovu gigantsku agenciju. CSC je trebalo da obavi posao do januara 2006. godine, ali nije uspela da ispoštuje rok, ostavljajući agenciju bez ikakvih digitalnih alata kojima bi mogla da detektuje poreske prevare. Ovaj neuspeh CSC-a navodono je IRS koštao 200-300 miliona dolara. Ako se sad prebacimo u 2013, kada se kompanija ponovo našla na tankom ledu, ovoga puta primorana da plati 97,5 miliona dolara kao poravnanje za grupnu tužbu koju su protiv njih podneli investitori koji su tvrdili da je CSC dao lažne izjave u vezi sa gorepomenutim ugovorom sa NHS-om. Koliko god da su ova postupanja CSC-a loša, ovi incidenti – koji uglavnom uključuju mahinacije novcem, ali ne z i gubitak ljudskih života – blede u poređenju sa kršenjem ljudskih prava počinjenim od strane ove kompanije a vreme tzv. rata protiv terorizma.